Савјет за културне дjелатности

УЗ НОВИ, ПЕТИ РОМАН МИЛЕНКА АВРАМОВИЋА

Читалачкој и књижевнотеоријској јавности понајприје вреди предочити чињеницу да је романописац Миленко Аврамовић данас један од најчитанијих прозаиста у Републици Српској, мерено тиражом продатих књига и активним компјутерским фејзбук-суодносом са конзументима.У објављеним романима ( Одложено венчање, 2008; Љубав у загрљају смрти, 2008; Одложено венчање-2, 2010 и Мајка, 2011.године)на 1100 страна приповеда, искрено, о рату и љубави. Ратнике лоцира на страдалном раскршћу колективних судбина, а њихову љубав у ушћу појединачног удеса. Аврамовићеве књиге – сведочи рецензент Миливоје Иванишевић – читају се у једном даху. Неки обрти су неочекивани да остављају читаоца без даха.
Одложено венчање подражава асоцијацију на београдску средњошколску лакоћу постојања и сарајевску лакоћу нестајања.
Романом Љубав у загрљају смрти, истинитој причи о страдању Срба у Другом светском рату на просторима Бирча, ауторовог завичаја, овековечена је и обогаћена историја бирчанског подручја у Републици Српској – суди већ помињани Иванишевић.
Одложено венчање – 2, са истим именима из првог романа, изводи ликове на позорницу такозваног слободног света, од Синаја до Америке, и конкретизује појмовну али не и кућевну димензију њихове завичајности.
На вратима романа Мајка, уводни текст Марине Рагуж препоручује ово дело и за екранизацију и позоришну адаптацију, и саветује: Оно што морамо да препоручимо за путовање кроз причу романа јесте јако срце, потребно да поднесе јецаје и урлике свих невино пострадалих на простору бивше Југославије. И не само то! Кроз овај роман се пажљиво, скоро неосетно хода и свако ко се одлучи да крене овом стазом мора да зна да су њом прострте нечије судбине и животи!
И пети роман Миленка Аврамовића Стена љубави, инсерт је историје на истом простору ауторове завичајности, али са другачијом темом и догађајима с почетка 17. века, времена османлијског зулума. Марко и Мирјана су у загрцнућу дечје, чедне љубави. Мирјанина мајка Анђелија, куварица у турском логору, заљубила се у Алију, команданта логора. Доба је турског такозваног права на прву брачну ноћ и масовног потурчавања српских пробраних момака и њиховог превођења у елитне јаничарске злогласне војне јединице. Марков отац Лазар, очекујући тим поводом турску регрутну експедицију, даје сина Милоша, а Марку, близанцу, лично одсеца три прста, е да би га, тако обогаљеног, сачувао. Милош је регрутован, али и Марко; и осакаћен, изузетно леп, може да служи у харему као евнух. Колона регрутованих будућих јаничара креће према Цариграду. Иде и Алија са Анђелијом и Мирјаном. Анђелија је сад Аида а Мирјана је Мирсада. Милош је постао Мурат. Његов брат Марко успева побећи. Крије се у манастиру у близини свог села, као искушеник. Турци спаљују село. Преживели беже у хајдуке.
Мирсада и њена мајка,у цариградском харему, суђенице су пашиног ритуала љубави… Љубав је ту само појам телесних комуникација. Алија, као угледан турски великодостојник, сачуваће Мирсаду, колико-толико. Њена љубав је Марко , мада верује да он више није жив. Љубав је и у свеколиком удесу јача од удеса.
Након једне јаничарске побуне, у харему убијају Анђелију – Аиду. Алија у самоодбрани смртно рањава Мурата – Милоша, а Мирсаду кочијом избавља и заједно беже назад у завичај, тачније – у Зворник. Ту ће Мирсада сазнати да је Алија њен биолошки отац.
Мирсада проналази Марка… Претходно је заробљава хајдук Лазар, харамбаша, Марков отац и потом њен свекар… Преживео је и Алија. Подиже споменик: цркву-џамију… Хепиенд!
И, да прекинем ово моје траљаво препричавање Аврамовићевог вероватно најбољег романа, јер жубор реченице у његовим књигама је приповедачки отменији од пригодничарских словотарија и почесто као да се појачава рафалима ускличника и упитника. Нема подвођења личног искуства ставовима надирућег мондијализам-унијаства, мада каткад има и одвише срцепарајућих детаља и лирских ефеката за изазивање напрасних емоција; за оне који, још увек, могу здраво – заплакати…
Недељко Бабић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.