Савјет за борачка питања

Дрински корпус ВРС(Брат и Сестра)
Окупљамо се у Игманцу 10.11.2012 у 18, оо
Двадесет је година од када је одлуком Главног штаба ВРС формиран Дрински корпус. Објединио је борбена дејства јединица на простору Средњег Подриња и Бирча. Успешно је извршио постављен задатак и спречио планирани прогон и уништење Српског народа на том простору. Зато је и природно, и логично, да се формира Завичајно Удружење Бирач-Дрина које ће поред осталих задатака чувати успомену на легендарне јунаје – борце Дринског корпуса. У рату сви смо били Дрински корпус, а данас, уласком у Удружење настављамо у мирнодопским условима да помажемо родном крају. То је правилан одговор народа који живи на граници две домовине, на граници светских светова, на најисточнијем Западу и најзападнијем Истоку Света. То је онај прелепи крајолик кога у свом загрљају чува лепотица Дрина док на њега мотри моћни Бирач. Брат Бирач и сестра Дрина су на самом почетку нашег родослова. Изродише две велике породице. Породицу Подрињаца изроди сестра Дрина, а код брата се нађе још бројнија породица Бирчака. Зна се да су Подрињци кроз историју били познати као бунтовници, хајдуци и јунаци само зато што је сестра Дрини хтела да докаже да вреди колико и брат Бирач. Брат је кроз историју поступао исто као и сестра шаљући своје кћери и синове у одбрану вере прадедовске – за крст часни и слободу златну. Тако би и почетком деведесетих година прошлог века када им нови светски поредак разби домовину Југославију, и из пећина и јама ископа усташку каму претећи аветима прошлости. Широм земље Босне, подиже се и старо и младо у одбрану вере Србинове и са пушком у руци формира Војску Републике Српске, и сагради отаџбину Републику Српску. Дрина и Бирач своје војске објединише у један корпус. Сестра предложи да му команда буде у Власеници, средишту Бирча а брат одабра име по сестри. Тако настаде ДРИНСКУ корпус. Корпус је ратово часно и сачувао углед и образ Брата и Сестре. Као што је у рату успешно бранио Српски народ у зони своје одговорности исто тако је успешно имплементирао Дејтонски мировни споразум обезбеђујући мир и успешну обнову и изградњу порушеног и попаљеног Бирча и Средњег Подриња.
Дакле, говорити о корпусу, значи говорити о љубави брата и сестре, о вери и нади оних који су са пушком у руци бранили његове идеале, о онима који су у тој борби дали све што су имали – свој живот. Док су умирали гасећи лепоту живота у себи, у саборцима су поред туге за губитком оживљавали наду и веру, развијали пркос и инат, да се не попусти, не изда.
Данас говорити о Дринском корпусу значи савладати малодушност и храбро се ухватити у коштац са силама које би да сатанизују српски народ Бирча и Подриња и укину Републику српску.
Говорити о Дринском корпусу значи и суочити се са страхотама рата и његовим последицама, са људима и њиховим судбинама.
Данас говорити о Дринском корпусу значи бити православни хуманиста, волети и праштати и са својим противницима се мирити.
У ствари о Дринском корпусу не треба само говорити, него у његовом духу живети. Живети храбро, поштено, хумано и одлучно. Да се једни другима нађемо, да се не заборавимо. А то значи дати допринос у раду Завичајног удружења Бирач-Дрина. Живела успомена на Дрински корпус и њене припаднике, живела Република Српска.

Аврамовић Миленко

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.